Ljubica   Beljanski-Ristić

IGROM PROTIV NASILJA:
ZAŠTO DRAMA

Ni jedna druga umetnost kao pozorište, najsnažnije od svih umetnosti, ne otkriva tako snažno čoveka u procesu delovanja. Drama prikazuje čovekovu sposobnost da deluje, uspostavlja situacije (zbivanja koja su važna mnogima, većini, možda svima) i pokazuie moguće načine ponašanja u tim situacijama. Pozorište je jedini forum gde se takvi procesi mogu javno raspraviti, pokazati se kritički, javno se konfrontirati s istinom mnogih, većine, svih...  

Ponašanje čoveka nije isto u realnim životnim situacijama ili dramskom predstavljanju tih situacija. Ali, i u realnosti, kao i u drami, pored delovanja, postoji značajan zajednički imenitelj: emocije. Može se reći da drama stvara optimalne uslove za pružanje emocionalne podrške, jer ima razvijene oblike aktivnosti za prihvatanie drugih, za otvorenost prema emocionalnim stanjima i iskustvima drugih, za emocionalnu toplinu i empatijsko razumevanje drugih. Drama, osim toga što pomaže mladom čoveku da dođe u kontakt s osećanjima i da reaguje na iičnu krizu, vodi ka izboru koji znači očuvanje smisla života. Drama je pravi način za otkrivanje i podržavanje svakog zrnca izazova koje je moguće naći u svakoj, pa i najtežoj životnoj situaciji.
Nasilje u svakodnevnom životu stvara neravnotežu, a neravnoteža podupire nasilje. Uspostavljanje ravnoteže i prevladavanje nasilja može se postići svesnim promenama u delovanju, u ponašanju. Kako biti svestan onoga što treba promeniti, kako to učiniti, kako naći snagu za promenu i kako tu snagu usmeriti ka sebi?! Drama nudi učenje kroz iskustvo i čitav niz osmišljenih aktivnosti ko|e otkrivaju moć delovanja likova u raznovrsnim odnosima i situacijama. Drama ide ispred stečenog iskustva.
S tim u vezi, drama na specifićan način kod mladih može da pokrene promene u procesima procene u odnosu na aktuelnu situaciju, sebe i svojih mogućnosti i raspoloživih mehanizama prevladavanja. Drama nudi specifično razjašnjenje, osvetljavanje i razumevanje situacije, zatim prepoznavanje izvora pretnji, ali i izvora prevladavanja. Omogućava jačanje samopouzdanja i samopoštovanja, oslobađanje od zavisnosti i osećanja bespomoćnosti, omogućava izvlačenje sopstvenih snaga i pronalaženje načina da se sam sebi pomogne. Omogućava sagledavanje novih i alternativnih rešenja, okretanje toka događaja sebi u korist i traženje izlaza iz poteskoća koije su predočene, pokretanje nade i optimizma kao motivacione sile i izvora snage za prevladavanje. Osim toga, za mlade Ijude suočene s nasiljem, dobro je otkriti da je nasilje jedna od najstarijih i najvažnijih tema pozorišta.
Kroz mnoga svoja dela dramska umetnost i pozorište razotkrivali su nasilje kao instrument moći koju nasilnici, ipak, imaju samo privremeno i one koji su nasiinici pozonšte je upozoravalo da razmišlja|u o svojim limitima. Istine, koje su ti komadi otkrili u temeljnim odnosima i sistemima nasilja koje prikazuju, važe i danas. Opšte vrednosti takođe. Ono što se menja su vladajući sistemi i tekuće vrednosti vremena i prostora. Pozorište omogućava prolaznom događaju da se prikazivanjem učini trajnim kao prikaz sveta. Ne zbog večnosti koju prikazuje, nego zbog goruće sadašnjosti, zbog skrivene pozadine i živog otkrivanja odnosa onih koji vrše nasilje i onih nad kojima se vrši nasilje sa punom napetošću koje ti odnosi privlačenja i suprotstavljanja stvaraju danas, nekad, i sutra...


Metoda pozorišta potlačenih se do sada koristi u stotinjak zemalja sveta. Koristi se u raznim sredinama gde vrlo podsticajno deluje na ljude u sučeljavanju s aktuelnim problemima i mogućnošću delovanja kroz pozorište. Ovaj model pozorišta zamislio je i razvio istaknuti brazilski reditelj i kulturni aktivista Augusto Boal. Najčešća tehnika pozorišta potlačenih je forum pozorište. Forum pozorište je okupljanje u kojem učestvuju i glumci i gledaoci. Gledaoci tada nisu pasivna bića, već su pozvani da zamene protagoniste kako bi pronašli rešenja ili alternative za potlačeni lik na sceni. Nakon što se ljudi kroz ovu pozorišnu tehniku pokušaju poigrati sa raznim rešenjima, moguće je da će im to biti podsticaj za delovanje u stvarnom životu kada se suoče sa istim problemom koji su imali u pozorišnoj forum-sceni. Stoga je ova metoda vrlo popularna u svetu i koristi se u školama, te u sredinama sa specifičnim grupacijama npr. zavisnicima, zlostavljanim ženama, zatvorenicima, sindikatima, sa decom sa poteškoćama u školi i mnogim drugim.


OŠ “Milan Blagojević” je jedna od prvih škola koje su ušle u projekat Moja škola - škola bez nasilja. Jedan od delova ovog projekta koji funkcioniše već tri godine je forum teatar, gde učenici sami prave mini predstave, sami pišu scenario u cilju da ukažu na neko nasilje u školi, bilo fizičko, bilo psihičko koje je prikrivenije i daleko opasnije sa dalekosežnim posledicama i nateraju okolinu da deluje da se nasilje spreči, a ne samo da se pasivno posmatra i ne čini ništa. U vremenu kad se dešava da se učenici tuku, a ostali okolo navijaju ili, što je još strašnije, snimaju čitav događaj, važno je da se non-stop ponavlja da to mora da prestane, da je vreme da se njihova svest promeni u smislu da neko reaguje i da to spreči.

Predlog stranice za škole.

 

bezbedno_160_300mbIzrada sajta Dejan Zekavičić Izrada sajta Dejan Zekavičić

Škola bez nasilja

Šta je forum pozorište?

Naša škola u projektu Škola bez nasilja

Naša škola u projektu "Preduzetništvo u osnovnim školama"

Prezentacija aktivnosti SEECEL projekta
Kulinarsko putovanje kroz svet
Izložba i prodaja uskršnjih jaja
Posete preduzetnicima