Негришори

Негришори

  • Објављено у О школи
  • Прочитано 69 пута

Све до XИX века путописци и хроничари бележили су апсолутну неписменост, не само народа него и доброг дела калуђера и попова широм Драгачева. Почеци писмености везани су за овчарско-кабларске манастире у којима су калуђери били и први учитељи. У околностима и приликама какве су биле у Турском ропству није се могло очекивати много у школовању.Тек 1830.год., посебним хатишерифом, дозвољено је јавно подизање школа, цркава и штампарија. Управо у то време отворена је прва школа у Негришорима.
По узору на некадашњу школу у Заблаћу у којој је и сам учио, Јанко Молер Михаиловић је у својој кући и о свом трошку отворио прву школу. Први учитељ био је Јанићије Поповић, парох тијањски.Нема података ни спискова о броју ученика.Деца су у школи писала на таблицама од црних камених плоча, писаљкама (легиштер), направљеним од истог камена.Рад у школи почињао је хорским читањем молитве, а онда се прелазило на буквар и азбуку.
У Месној школи деца су добијала само почетна знања: познавање слова, читање из буквара и часловца, писање речи и бројева и основе из катихизиса. даље школовање настављали су у Чачку и другим местима.Месна школа је имала огроман значај у просвећивању и ширењу и ширењу навика за описмењавањем на просторима Драгачева, а посебно подручја данашње ОШ "Милан Благојевић"
Нема поузданих података до када је ова школа радила, највероватније до краја 1838/39.школске године, када је њен учитељ Јанићије Поповић умро.Тих година се и прота Јанко Молер нашао пред финансијским проблемима, па није могао издржавати школу. Међутим од школе се није одустајало.
Требало је да прође више од 30 година, па да грађани Негришора и околних села покрену акцију отварања школе по други пут.На општинском збору 15.јула 1873.године у Негришорима сељаци су донели одлуку да отворе школу.Истовремено су одлучили да за школску зграду откупе или узму под кирију кућу браће Протића из Раздоља ( а то је иста она кућа Јанка Молера ). Општина се обавезала да издржава школу.Стојан Новаковић, министар црквених и просветних дела донео је 13.августа 1873.год. одлуку о отварању школе у Негришорима. Уз сарадњу суседних села, општина је набавила потребан инвентар, окречила просторије и довела закупљену зграду у функцију школе, а за првог учитеља Министарство је поставило Јована Протића, који је до тада радио у Прилипцу.
У неподељеној школи радило се пре и поподне, изузев четвртка.Према сачуваном распореду настава је трајала од 8 до 12 пре подне и од 2 до 4 поподне.Од предмета су се изучавали : српски језик, рачун, наука хришћанска, познавање света и домовине, историја и земљопис, словенски језик и појење, телесно вежбање, чување здравља, а на посебним часовима краснопис и цртање.Окружни школски одбор 1885.год. затворио је школу у Негришорима.
Крајем 1932.год. донета је одлука да се у Марковици гради нова школска зграда, Негришорци су одбили сарадњу. Они су на посебном збору одлучили да за своју децу у свом месту граде школу.Изабрали су грађански одбор и за две године изградили школу. На почетку 1934/35.год. у нову школску зграду, са две учионице, ходником и канцеларијом, уселила су се 92 ученика, а у школске станове новопостављени учитељи: Надежда Лелићанин и Марко Милетић.Од тада се настава одвијала непрекидно.
Решењем Народног одбора Среза Драгачевског од 2.јула 1953.год., заједно са школом у Ртарима и Дучаловићима, Основна школа у Негришорима припојена је Осмогодишњој школи у Марковици.
У периоду од 2006-2009.год.захваљујући средствима школе и МЗ извршена је адаптација 2 учионице,ходника и наставничке просторије, препокривена је школа, урађени олуци и фасада.
Са жаљењем констатујемо да 1.септембра 2009.год. ИО у Негришорима престаје са радом јер немамо ниједног ученика уписаног за школску 2009/2010.годину.