Тежњу становника Доње Краварице да добију државну школу подстакло је постојање приватне школе у Вирову, коју је отворио срески начелник Милован Недељковић, првенствено за своја два сина, а у којој као учитељ радио Лучанац Павле Стојић.
Акцију за отварање школе и подизање зграде за ту намену, покренула је Вировска општина у чијем саставу су била села: Вирово, Доња Краварица, Церова, Пухово и Драгојевац. У ствари била је то тежња сељака Доње Краварице, коју је подржао општински суд, који је 9.септембра 1888.год. упутио допис начелнику Среза драгачевског, заједно са писменом изјавом Обрада Томашевића о двогодишњем бесплстном уступању своје куће за школу.Одговор од Министарства стигао је 23.јануара 1889.год. у којем се није одобравало отварање школе док се зграда не преуреди, не набаве намештај и учила, не доставе имена села која ће слати децу у школу и одлучи како ће се школа звати.
Како су се прилике убрзо промениле и Доња Краварица постала седиште општине, председник општине је 9.септембра 1890.год. сазвао нови општински збор на којем је донета одлука да се прихвати понуда Обрада Томашевића уз обавезу општине да до 15.августа 1891.год. сагради нову школску зграду.Министарство се сагласило са оваквим решењем и донело одлуку да се у Доњој Краварици отвори основна школа. Учитељ-Јаков Лучић уписао је 50 ученика и половином децембра 1891.год. школа је почела са радом.
Нова школа је саграђена и 1891/92. школске године ученици су ушли у нову школу.
Решењем Народног одбора Среза драгачевског од 2.јула 1953.год Доњокраваричка основна школа припојена је Основној школи "Милан Благојевић" у Лучанима, као издвојено одељење настављајући рад од И до ИВ разреда.
У овој школи увек је била добра сарадња са МЗ, а то је потврђено и 2008.год. када су Општина , МЗ , школа и родитељи око милион динара уложили у увођење електричног грејања, кречење унутрашњости , израда фасаде , уређено двориште. Урађени су спортски терени 2007.г.средствима добијеним од канцеларије председника Републике.

Све до XИX века путописци и хроничари бележили су апсолутну неписменост, не само народа него и доброг дела калуђера и попова широм Драгачева. Почеци писмености везани су за овчарско-кабларске манастире у којима су калуђери били и први учитељи. У околностима и приликама какве су биле у Турском ропству није се могло очекивати много у школовању.Тек 1830.год., посебним хатишерифом, дозвољено је јавно подизање школа, цркава и штампарија. Управо у то време отворена је прва школа у Негришорима.
По узору на некадашњу школу у Заблаћу у којој је и сам учио, Јанко Молер Михаиловић је у својој кући и о свом трошку отворио прву школу. Први учитељ био је Јанићије Поповић, парох тијањски.Нема података ни спискова о броју ученика.Деца су у школи писала на таблицама од црних камених плоча, писаљкама (легиштер), направљеним од истог камена.Рад у школи почињао је хорским читањем молитве, а онда се прелазило на буквар и азбуку.
У Месној школи деца су добијала само почетна знања: познавање слова, читање из буквара и часловца, писање речи и бројева и основе из катихизиса. даље школовање настављали су у Чачку и другим местима.Месна школа је имала огроман значај у просвећивању и ширењу и ширењу навика за описмењавањем на просторима Драгачева, а посебно подручја данашње ОШ "Милан Благојевић"
Нема поузданих података до када је ова школа радила, највероватније до краја 1838/39.школске године, када је њен учитељ Јанићије Поповић умро.Тих година се и прота Јанко Молер нашао пред финансијским проблемима, па није могао издржавати школу. Међутим од школе се није одустајало.
Требало је да прође више од 30 година, па да грађани Негришора и околних села покрену акцију отварања школе по други пут.На општинском збору 15.јула 1873.године у Негришорима сељаци су донели одлуку да отворе школу.Истовремено су одлучили да за школску зграду откупе или узму под кирију кућу браће Протића из Раздоља ( а то је иста она кућа Јанка Молера ). Општина се обавезала да издржава школу.Стојан Новаковић, министар црквених и просветних дела донео је 13.августа 1873.год. одлуку о отварању школе у Негришорима. Уз сарадњу суседних села, општина је набавила потребан инвентар, окречила просторије и довела закупљену зграду у функцију школе, а за првог учитеља Министарство је поставило Јована Протића, који је до тада радио у Прилипцу.
У неподељеној школи радило се пре и поподне, изузев четвртка.Према сачуваном распореду настава је трајала од 8 до 12 пре подне и од 2 до 4 поподне.Од предмета су се изучавали : српски језик, рачун, наука хришћанска, познавање света и домовине, историја и земљопис, словенски језик и појење, телесно вежбање, чување здравља, а на посебним часовима краснопис и цртање.Окружни школски одбор 1885.год. затворио је школу у Негришорима.
Крајем 1932.год. донета је одлука да се у Марковици гради нова школска зграда, Негришорци су одбили сарадњу. Они су на посебном збору одлучили да за своју децу у свом месту граде школу.Изабрали су грађански одбор и за две године изградили школу. На почетку 1934/35.год. у нову школску зграду, са две учионице, ходником и канцеларијом, уселила су се 92 ученика, а у школске станове новопостављени учитељи: Надежда Лелићанин и Марко Милетић.Од тада се настава одвијала непрекидно.
Решењем Народног одбора Среза Драгачевског од 2.јула 1953.год., заједно са школом у Ртарима и Дучаловићима, Основна школа у Негришорима припојена је Осмогодишњој школи у Марковици.
У периоду од 2006-2009.год.захваљујући средствима школе и МЗ извршена је адаптација 2 учионице,ходника и наставничке просторије, препокривена је школа, урађени олуци и фасада.
Са жаљењем констатујемо да 1.септембра 2009.год. ИО у Негришорима престаје са радом јер немамо ниједног ученика уписаног за школску 2009/2010.годину.

Школа у Крстацу почела је са радом 1939. године. У једној учионици учила су сва четири разреда, а међу ученицима из Крстаца налазила су се и деца из Лисица. Настава је била целодневна. Школске 1939/40. године школу је похађао 21 првак ( осамнаест  дечака и 3 девојчице), 12 другака (девет дечака и три девојчице), 8 трећака (пет дечака и три девојчице) и 7 четвртака ( сви дечаци), укупно њих 47 ( тридесет осам  дечака и  девет  девојчица).

Број ученика у последњих неколико година се смањивао. У школи су била по два одељења, комбинација све до школске 2013/14. године када школа постаје неподељена. Од наредне школске године школа поново постаје комбинација по два одељења и то наредних пет година.

Од школске 2019/20. године, школа у Крстацу постаје неподељена. Ово издвојено одељење похађа шест ученика, један првак, два другака, два трећака и један четвртак. И наредне школске 2020/21. године у школи има шест ученика, један првак, један другак, два трећака и два четвртака. Учитељ у Крстацу је Душица Јаћимовић.

У издвојеном одељењу у Пухову 2001.године захваљујући Влади Немачке, хуманитарној организацији АСБ и Српском патриотском савезу уложено је око 70 хиљада марака у реконструкцију и адаптацију школе. Месна заједница је 2009. год. из самодоприноса издвојила средства за изградњу најнужнијих пратећих објеката : санитарних чворова и водовода, адаптација помоћних просторија , ограђено је школско двориште , адаптирана је сала за физичко васпитање , урађени су спортски терени , обновљена фасада школе.

Школа има две класичне учионице и трпезарију са кухињом.Од наставних средстава поседује : касетофон, металофон, рачунаљку, геометријска тела, слике за говорне вежбе рачунар, прикључак за АДСЛ.