Љубица Бељански-Ристић

ИГРОМ ПРОТИВ НАСИЉА:
ЗАШТО ДРАМА
Ни једна друга уметност као позориште, најснажније од свих уметности, не открива тако снажно човека у процесу деловања. Драма приказује човекову способност да делује, успоставља ситуације (збивања која су важна многима, већини, можда свима) и показуие могуће начине понашања у тим ситуацијама. Позориште је једини форум где се такви процеси могу јавно расправити, показати се критички, јавно се конфронтирати с истином многих, већине, свих...

Понашање човека није исто у реалним животним ситуацијама или драмском представљању тих ситуација. Али, и у реалности, као и у драми, поред деловања, постоји значајан заједнички именитељ: емоције. Може се рећи да драма ствара оптималне услове за пружање емоционалне подршке, јер има развијене облике активности за прихватание других, за отвореност према емоционалним стањима и искуствима других, за емоционалну топлину и емпатијско разумевање других. Драма, осим тога што помаже младом човеку да дође у контакт с осећањима и да реагује на иичну кризу, води ка избору који значи очување смисла живота. Драма је прави начин за откривање и подржавање сваког зрнца изазова које је могуће наћи у свакој, па и најтежој животној ситуацији.
Насиље у свакодневном животу ствара неравнотежу, а неравнотежа подупире насиље. Успостављање равнотеже и превладавање насиља може се постићи свесним променама у деловању, у понашању. Како бити свестан онога што треба променити, како то учинити, како наћи снагу за промену и како ту снагу усмерити ка себи?! Драма нуди учење кроз искуство и читав низ осмишљених активности ко|е откривају моћ деловања ликова у разноврсним односима и ситуацијама. Драма иде испред стеченог искуства.
С тим у вези, драма на специфићан начин код младих може да покрене промене у процесима процене у односу на актуелну ситуацију, себе и својих могућности и расположивих механизама превладавања. Драма нуди специфично разјашњење, осветљавање и разумевање ситуације, затим препознавање извора претњи, али и извора превладавања. Омогућава јачање самопоуздања и самопоштовања, ослобађање од зависности и осећања беспомоћности, омогућава извлачење сопствених снага и проналажење начина да се сам себи помогне. Омогућава сагледавање нових и алтернативних решења, окретање тока догађаја себи у корист и тражење излаза из потескоћа коије су предочене, покретање наде и оптимизма као мотивационе силе и извора снаге за превладавање. Осим тога, за младе Ијуде суочене с насиљем, добро је открити да је насиље једна од најстаријих и најважнијих тема позоришта.
Кроз многа своја дела драмска уметност и позориште разоткривали су насиље као инструмент моћи коју насилници, ипак, имају само привремено и оне који су насииници позонште је упозоравало да размишља|у о својим лимитима. Истине, које су ти комади открили у темељним односима и системима насиља које приказују, важе и данас. Опште вредности такође. Оно што се мења су владајући системи и текуће вредности времена и простора. Позориште омогућава пролазном догађају да се приказивањем учини трајним као приказ света. Не због вечности коју приказује, него због горуће садашњости, због скривене позадине и живог откривања односа оних који врше насиље и оних над којима се врши насиље са пуном напетошћу које ти односи привлачења и супротстављања стварају данас, некад, и сутра...

Шта је форум позориште?

Метода позоришта потлачених се до сада користи у стотињак земаља света. Користи се у разним срединама где врло подстицајно делује на људе у сучељавању с актуелним проблемима и могућношћу деловања кроз позориште. Овај модел позоришта замислио је и развио истакнути бразилски редитељ и културни активиста Аугусто Боал. Најчешћа техника позоришта потлачених је форум позориште. Форум позориште је окупљање у којем учествују и глумци и гледаоци. Гледаоци тада нису пасивна бића, већ су позвани да замене протагонисте како би пронашли решења или алтернативе за потлачени лик на сцени. Након што се људи кроз ову позоришну технику покушају поиграти са разним решењима, могуће је да ће им то бити подстицај за деловање у стварном животу када се суоче са истим проблемом који су имали у позоришној форум-сцени. Стога је ова метода врло популарна у свету и користи се у школама, те у срединама са специфичним групацијама нпр. зависницима, злостављаним женама, затвореницима, синдикатима, са децом са потешкоћама у школи и многим другим.

Наша школа у пројекту Школа без насиља

ОШ “Милан Благојевић” је једна од првих школа које су ушле у пројекат Моја школа - школа без насиља. Један од делова овог пројекта који функционише већ три године је форум театар, где ученици сами праве мини представе, сами пишу сценарио у циљу да укажу на неко насиље у школи, било физичко, било психичко које је прикривеније и далеко опасније са далекосежним последицама и натерају околину да делује да се насиље спречи, а не само да се пасивно посматра и не чини ништа. У времену кад се дешава да се ученици туку, а остали около навијају или, што је још страшније, снимају читав догађај, важно је да се нон-стоп понавља да то мора да престане, да је време да се њихова свест промени у смислу да неко реагује и да то спречи.

У варошици Лучани на Крушевљу – Ново насеље, на његовој западној страни уздиже се архитектонски сложена зграда Основне школе. Испред ње је лепо уређен парковски простор, са бистом народног хероја Милана Благојевића ( његово име носи ова васпитно - образовна установа) . Основна школа у Лучанима почела је са радом 2.децембра 1899.г.Уписано је 76 ученика у први разред и 5 ученика у други разред , а први учитељ је био Милан Глигоријевић из Ариља.Прва школска зграда имала је две учионице (8џ6џ3,93м), канцеларију и просторије за становање учитеља.
Данашња зграда Основне школе направљена је 1953.год.а проширена 1978.г.У оквиру школе има и 4 издвојена одељења : Марковица, Крстац, Пухово и Доња Краварица.Школа у Марковици је осмогодишња, а остале су четворогодишње. Издвојено одељење у Негришорима је најстарије и основано је 1830.г., али је, на жалост, престало са радом.
У васпитно-образовном процесу ради 16 учитеља, 28 наставника, психолог и педагог. Управа и администрација запошљава 6 службеника, а на одржавању чистоће ради 15 лица.

Тежњу становника Доње Краварице да добију државну школу подстакло је постојање приватне школе у Вирову, коју је отворио срески начелник Милован Недељковић, првенствено за своја два сина, а у којој као учитељ радио Лучанац Павле Стојић.
Акцију за отварање школе и подизање зграде за ту намену, покренула је Вировска општина у чијем саставу су била села: Вирово, Доња Краварица, Церова, Пухово и Драгојевац. У ствари била је то тежња сељака Доње Краварице, коју је подржао општински суд, који је 9.септембра 1888.год. упутио допис начелнику Среза драгачевског, заједно са писменом изјавом Обрада Томашевића о двогодишњем бесплстном уступању своје куће за школу.Одговор од Министарства стигао је 23.јануара 1889.год. у којем се није одобравало отварање школе док се зграда не преуреди, не набаве намештај и учила, не доставе имена села која ће слати децу у школу и одлучи како ће се школа звати.
Како су се прилике убрзо промениле и Доња Краварица постала седиште општине, председник општине је 9.септембра 1890.год. сазвао нови општински збор на којем је донета одлука да се прихвати понуда Обрада Томашевића уз обавезу општине да до 15.августа 1891.год. сагради нову школску зграду.Министарство се сагласило са оваквим решењем и донело одлуку да се у Доњој Краварици отвори основна школа. Учитељ-Јаков Лучић уписао је 50 ученика и половином децембра 1891.год. школа је почела са радом.
Нова школа је саграђена и 1891/92. школске године ученици су ушли у нову школу.
Решењем Народног одбора Среза драгачевског од 2.јула 1953.год Доњокраваричка основна школа припојена је Основној школи "Милан Благојевић" у Лучанима, као издвојено одељење настављајући рад од И до ИВ разреда.
У овој школи увек је била добра сарадња са МЗ, а то је потврђено и 2008.год. када су Општина , МЗ , школа и родитељи око милион динара уложили у увођење електричног грејања, кречење унутрашњости , израда фасаде , уређено двориште. Урађени су спортски терени 2007.г.средствима добијеним од канцеларије председника Републике.