Визија
- Објављено у О школи
Мисија школе:
Мисија школе:
1. |
Тања Стевановић |
Наставник српског језика |
2. |
Моника Ружић |
Наставник српског језика |
3. |
Марија Ивановић |
Наставник српског језика |
4. |
Дејан Зекавичић |
Наставник енглеског језика |
5. |
Душица Раковић |
Наставник енглеског језика |
6. |
Слађана Станчић |
Наставник енглеског језика |
7. |
Гордана Каровић |
Наставник енглеског језика |
8. |
Марија Рајић |
Наставник француског језика |
9. |
|
Наставник француског језика |
10. |
Милица Вратоњић |
Наставник математике |
11. |
Мирјана Милосављевић |
Наставник математике и физике |
12. |
Лука Бујошевић |
Наставник математике |
13. |
Вера Котуровић |
Наставник математике и физике |
14. |
Милица Ковачевић |
Наставник хемије |
15. |
Светлана Петровић |
Наставник биологије |
16. |
Оливера Пантелић |
Наставник географије |
17. |
Драгана Рњаковић |
Наставник географије |
18. |
Мирјана Керн |
Наставник историје |
19. |
Зоран Милекић |
Наставник историје |
20. |
Ивана Милекић |
Наставник историје |
21. |
Ненад Василић |
Наставник музичке културе |
22. |
Наташа Копривица |
Наставник ликовне културе |
23. |
Милош Пајић |
Наставник технике и технологије и информатике и рачунарства |
24. |
Сретен Стевановић |
Наставник технике и технологије и информатике и рачунарства |
25. |
Славица Вукајловић |
Наставник технике и технологије и информатике и рачунарства |
26. |
Никола Симеуновић |
Наставник физичког и здравственог васпитања |
27. |
Ненад Пејовић |
Наставник физичког и здравственог васпитања |
28. |
Никола Стевановић |
Наставник веронауке |
29. |
Ивана Ружић |
Наставник хемије |
30. |
Раденко Рвовић |
Наставник биологије |
ДРУГО ПОЛУГОДИШТЕ 2022/2023.
ДРУГО ПОЛУГОДИШТЕ 2022/2023.
Школа поседује своју библиотеку са читаоницом намењену ученицима и наставницима. У свом фонду има 11508 књига од чега 10271 у ученичком и 1237 у наставничком фонду. У издвојеним одељењима има укупно 4469 књига. Школском библиотеком руководи наставник уз помоћ чланова библиотечке секције.
Статистички подаци
1973/74 500 књига
1988/89 преко 8000 књига
2008/09 15977 књига
Рад библиотеке одвија се свакодневно од 8-14х у просторији одређеној за ту намену.
У оквиру рада педагошко – психолошке службе поред свакодневног саветодавног рада са ученицима, наставницима и родитељима одвијају се и многе друге активности у којима су наши стручни сарадници ангажовани или као чланови школских тимова, или као координатори у пројектима у којима школа учествује.
Тако су нпр. стручни сарадници укључени у реализацију програма Пројекта „Школа без насиља“ где се интензивно ради са члановима „Вршњачког тима“, сваке године се осмишљавају и организују активности везане за овај пројекат, редовно су део тима за Самовредновање и вредновање рада школе, у тиму су за Школско развојно планирање, као и у Тиму за заштиту ученика од злостављања и занемаривања, подстичу хуманитарни рад у школи , координирају рад школског Црвеног крста и др.
Оно на шта су педагог и психолог посебно поносни јесте да су за релативно кратко време успеле да придобију поверење и поштовање од стране својих ученика и да се врата канцеларије како за ученике са проблемима, тако и за оне који су их превазишли или их уопште немају увек радо отварају. Нису ретке посете ни бивших ученика наше школе, садашњих средњошколаца. Поред тога што ученици долазе у стручну службу по савет за решење неког проблема, често нуде своју помоћ и ангажовање у активностима које се у школи реализују ( активности програма „Школа без насиља“, организовање разних активности хуманитарног, културног и забавног карактера).
Рад педагошко – психолошке службе организован је у преподневној смени, тако да је служба на располагању ученицима, наставницима и родитељима сваког радног дана од 07:30 до 15:00 часова
Чланови Стручних актива и тимова
Стручни актив за развојно планирање (2022 -2025.)
Стручни актив за развој Школског програма
Тим за израду Годишњег плана рада школе
Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
Тим за кризне догађаје
Тим за самовредновање
Тим за „Школу без насиља“
Тим за културну и јавну делатност Школе
Тим за маркетинг школе
Педагошки колегијум
Тим за инклузивно образовање
Тим за професионалну оријентацију
Тим за израду пројеката
Тим за психолошке кризне интервенције
Тим за подршку новим ученицима
Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва
Тим за обезбеђивање квалитета и развој школе
Тим за праћење професионалног развоја запослених
Координатори за Школски програм и праћење реализације наставе:
Вера Котуровић, помоћник директора, и Ивана Васиљевић, школски педагог
Организација наставе и дежурства-координатори:
Вера Котуровић - предметна настава и Сузана Јоковић - разредна настава
Праћење стручног усавршавања: Сретен Стевановић, наставник технике и технологије и информатике и рачунарства и Ивана Васиљевић, школски педагог
Праћење такмичења ученика: Вера Котуровић, помоћник директора
Руководилац Стручног актива за развојни план: Лука Бујошевић, наставник математике
Координатор за већа од 1. до 4. разреда: Сузана Јоковић, наставник разредне наставе
Координатор за већа од 5. до 8. разреда: Сретен Стевановић, наставник технике и технологије и информатике и рачунарства
Координатор рада тимова: Вера Котуровић, помоћник директора
Координатор за самовредновање: Ана Топаловић, наставник разредне наставе
Вођење Летописа школе: Гордана Драшковић, школски библиотекар
Уређење школског сајта: Дејан Зекавичић, наставник енглеског језика
Преглед електронског дневника:
Преглед матичних књига:
Праћење исправности и подршка у вођењу електронског дневника:
Садржаји екскурзија од 1. до 8. разреда, наставе у природи и излета
за школску 2024/2025. годину
1. разред и ИО Крстац Дестинација: Лучани - Сирогојно – Златибор - Злакуса - Лучани |
2. разред и ИО Доња Краварица Дестинација: Лучани –Мокра Гора – Кремна - Митровац на Тари - Бајина Башта – Кадињача – Лучани |
3. разред и ИО Пухово Дестинација: Лучани - Чачак – Љубић – Враћевшница – Таково – Савинац - Лучани |
4. разреди и ИО Марковица Дестинација: Лучани– Крагујевац – Раваница – Јагодина - Лучани |
5. разред и ИО Марковица Дестинација: I дан: Тршић – манастир Троноша – Ваљево (музеј и Муселимов конак - Кула Ненадовића) – Бранковина - (одмор) - манастир Хопово - Нови Сад (ноћење); II дан: Нови Сад (ужи центар града) - Сремски Карловци (ручак) - Београд (музеј ваздухопловства) – Љиг (одмор) - Лучани |
6. разред и ИО Марковица Дестинација: I дан: Лучани – Чачак – Топола – Опленац – Орашац – Аранђеловац - Смедерево (Смедеревска тврђава) – Београд - музеј Николе Тесле (ноћење); II дан: Београд - Народни музеј, Калемегданска тврђава, Конак Кнегиње Љубице, Храм Светог Саве, Ботаничка башта (ручак) – Авала – Љиг (одмор) - повратак у Лучане; |
7. разред и ИО Марковица Дестинација: I дан: Лучани - Природњачки музеј Свилајнац – Манасија - Ресавска пећина – Водопад Лисина - Чегар, Ниш (ноћење); II дан: Ниш (Медијана, Ћеле кула, Нишка тврђава, Црвени крст) – oбилазак центра града - Крушевац (Народни музеј, црква Лазарица) - Врњачка Бања (одмор) - повратак у Лучане; |
8. разред и ИО Марковица Дестинација: Лучани – Крагујевац - Велика Плана (Покајница, Радовањски луг) - Ромулијана – Неготин (Мокрањчева кућа, музеј Хајдук Вељка, стара црква) – Кладово (ноћење); II дан: ХЕ Ђердап - Доњи Милановац (обилазак „Лепенског вира“) – Голубац (панорамско разгледање тврђаве) - Сребрно језеро (ручак) – Пожаревац (галерија Барили) - повратак за Лучане; |
Напомена: Екскурзија се организује у складу са законским обавезама и упутствима Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Настава у природи
Настава у природи организоваће се према законским одредбама везаних за извођење наставе у природи, односно рекреативних настава. Настава у природи организује се у току школске године. Предложена дестинација је Соко Бања или Бања Ковиљача.
Једнодневни излети
У оквиру обавезног изборног предмета Верска настава:
У оквиру наставе грђанско васпитања планирано је да ученици имају организовану посету позоришној представи у Чачку или Ужицу. Алтернатива представи може бити излет у ближој околини школе (посета Природњачком музеју у Овчар Бањи), посета издвојеним одељењима или школама у нашој општини.
Дружење ученика поводом завршетка четвртог разреда – дестинација по договору са родитељима на крају школске године.
Излети у оквиру активности пројекта Обогаћен једносменски рад у складу са елаборатом и годишњим планом активности.
Посета Фестивалу науке у Београду у оквиру плана и програма секција.
Љубица Бељански-Ристић
ИГРОМ ПРОТИВ НАСИЉА:
ЗАШТО ДРАМА
Ни једна друга уметност као позориште, најснажније од свих уметности, не открива тако снажно човека у процесу деловања. Драма приказује човекову способност да делује, успоставља ситуације (збивања која су важна многима, већини, можда свима) и показуие могуће начине понашања у тим ситуацијама. Позориште је једини форум где се такви процеси могу јавно расправити, показати се критички, јавно се конфронтирати с истином многих, већине, свих...
Понашање човека није исто у реалним животним ситуацијама или драмском представљању тих ситуација. Али, и у реалности, као и у драми, поред деловања, постоји значајан заједнички именитељ: емоције. Може се рећи да драма ствара оптималне услове за пружање емоционалне подршке, јер има развијене облике активности за прихватание других, за отвореност према емоционалним стањима и искуствима других, за емоционалну топлину и емпатијско разумевање других. Драма, осим тога што помаже младом човеку да дође у контакт с осећањима и да реагује на иичну кризу, води ка избору који значи очување смисла живота. Драма је прави начин за откривање и подржавање сваког зрнца изазова које је могуће наћи у свакој, па и најтежој животној ситуацији.
Насиље у свакодневном животу ствара неравнотежу, а неравнотежа подупире насиље. Успостављање равнотеже и превладавање насиља може се постићи свесним променама у деловању, у понашању. Како бити свестан онога што треба променити, како то учинити, како наћи снагу за промену и како ту снагу усмерити ка себи?! Драма нуди учење кроз искуство и читав низ осмишљених активности ко|е откривају моћ деловања ликова у разноврсним односима и ситуацијама. Драма иде испред стеченог искуства.
С тим у вези, драма на специфићан начин код младих може да покрене промене у процесима процене у односу на актуелну ситуацију, себе и својих могућности и расположивих механизама превладавања. Драма нуди специфично разјашњење, осветљавање и разумевање ситуације, затим препознавање извора претњи, али и извора превладавања. Омогућава јачање самопоуздања и самопоштовања, ослобађање од зависности и осећања беспомоћности, омогућава извлачење сопствених снага и проналажење начина да се сам себи помогне. Омогућава сагледавање нових и алтернативних решења, окретање тока догађаја себи у корист и тражење излаза из потескоћа коије су предочене, покретање наде и оптимизма као мотивационе силе и извора снаге за превладавање. Осим тога, за младе Ијуде суочене с насиљем, добро је открити да је насиље једна од најстаријих и најважнијих тема позоришта.
Кроз многа своја дела драмска уметност и позориште разоткривали су насиље као инструмент моћи коју насилници, ипак, имају само привремено и оне који су насииници позонште је упозоравало да размишља|у о својим лимитима. Истине, које су ти комади открили у темељним односима и системима насиља које приказују, важе и данас. Опште вредности такође. Оно што се мења су владајући системи и текуће вредности времена и простора. Позориште омогућава пролазном догађају да се приказивањем учини трајним као приказ света. Не због вечности коју приказује, него због горуће садашњости, због скривене позадине и живог откривања односа оних који врше насиље и оних над којима се врши насиље са пуном напетошћу које ти односи привлачења и супротстављања стварају данас, некад, и сутра...
Шта је форум позориште?
Метода позоришта потлачених се до сада користи у стотињак земаља света. Користи се у разним срединама где врло подстицајно делује на људе у сучељавању с актуелним проблемима и могућношћу деловања кроз позориште. Овај модел позоришта замислио је и развио истакнути бразилски редитељ и културни активиста Аугусто Боал. Најчешћа техника позоришта потлачених је форум позориште. Форум позориште је окупљање у којем учествују и глумци и гледаоци. Гледаоци тада нису пасивна бића, већ су позвани да замене протагонисте како би пронашли решења или алтернативе за потлачени лик на сцени. Након што се људи кроз ову позоришну технику покушају поиграти са разним решењима, могуће је да ће им то бити подстицај за деловање у стварном животу када се суоче са истим проблемом који су имали у позоришној форум-сцени. Стога је ова метода врло популарна у свету и користи се у школама, те у срединама са специфичним групацијама нпр. зависницима, злостављаним женама, затвореницима, синдикатима, са децом са потешкоћама у школи и многим другим.
Наша школа у пројекту Школа без насиља
ОШ “Милан Благојевић” је једна од првих школа које су ушле у пројекат Моја школа - школа без насиља. Један од делова овог пројекта који функционише већ три године је форум театар, где ученици сами праве мини представе, сами пишу сценарио у циљу да укажу на неко насиље у школи, било физичко, било психичко које је прикривеније и далеко опасније са далекосежним последицама и натерају околину да делује да се насиље спречи, а не само да се пасивно посматра и не чини ништа. У времену кад се дешава да се ученици туку, а остали около навијају или, што је још страшније, снимају читав догађај, важно је да се нон-стоп понавља да то мора да престане, да је време да се њихова свест промени у смислу да неко реагује и да то спречи.
У варошици Лучани на Крушевљу – Ново насеље, на његовој западној страни уздиже се архитектонски сложена зграда Основне школе. Испред ње је лепо уређен парковски простор, са бистом народног хероја Милана Благојевића ( његово име носи ова васпитно - образовна установа) . Основна школа у Лучанима почела је са радом 2.децембра 1899.г.Уписано је 76 ученика у први разред и 5 ученика у други разред , а први учитељ је био Милан Глигоријевић из Ариља.Прва школска зграда имала је две учионице (8џ6џ3,93м), канцеларију и просторије за становање учитеља.
Данашња зграда Основне школе направљена је 1953.год.а проширена 1978.г.У оквиру школе има и 4 издвојена одељења : Марковица, Крстац, Пухово и Доња Краварица.Школа у Марковици је осмогодишња, а остале су четворогодишње. Издвојено одељење у Негришорима је најстарије и основано је 1830.г., али је, на жалост, престало са радом.
У васпитно-образовном процесу ради 16 учитеља, 28 наставника, психолог и педагог. Управа и администрација запошљава 6 службеника, а на одржавању чистоће ради 15 лица.
Тежњу становника Доње Краварице да добију државну школу подстакло је постојање приватне школе у Вирову, коју је отворио срески начелник Милован Недељковић, првенствено за своја два сина, а у којој као учитељ радио Лучанац Павле Стојић.
Акцију за отварање школе и подизање зграде за ту намену, покренула је Вировска општина у чијем саставу су била села: Вирово, Доња Краварица, Церова, Пухово и Драгојевац. У ствари била је то тежња сељака Доње Краварице, коју је подржао општински суд, који је 9.септембра 1888.год. упутио допис начелнику Среза драгачевског, заједно са писменом изјавом Обрада Томашевића о двогодишњем бесплстном уступању своје куће за школу.Одговор од Министарства стигао је 23.јануара 1889.год. у којем се није одобравало отварање школе док се зграда не преуреди, не набаве намештај и учила, не доставе имена села која ће слати децу у школу и одлучи како ће се школа звати.
Како су се прилике убрзо промениле и Доња Краварица постала седиште општине, председник општине је 9.септембра 1890.год. сазвао нови општински збор на којем је донета одлука да се прихвати понуда Обрада Томашевића уз обавезу општине да до 15.августа 1891.год. сагради нову школску зграду.Министарство се сагласило са оваквим решењем и донело одлуку да се у Доњој Краварици отвори основна школа. Учитељ-Јаков Лучић уписао је 50 ученика и половином децембра 1891.год. школа је почела са радом.
Нова школа је саграђена и 1891/92. школске године ученици су ушли у нову школу.
Решењем Народног одбора Среза драгачевског од 2.јула 1953.год Доњокраваричка основна школа припојена је Основној школи "Милан Благојевић" у Лучанима, као издвојено одељење настављајући рад од И до ИВ разреда.
У овој школи увек је била добра сарадња са МЗ, а то је потврђено и 2008.год. када су Општина , МЗ , школа и родитељи око милион динара уложили у увођење електричног грејања, кречење унутрашњости , израда фасаде , уређено двориште. Урађени су спортски терени 2007.г.средствима добијеним од канцеларије председника Републике.
Све до XИX века путописци и хроничари бележили су апсолутну неписменост, не само народа него и доброг дела калуђера и попова широм Драгачева. Почеци писмености везани су за овчарско-кабларске манастире у којима су калуђери били и први учитељи. У околностима и приликама какве су биле у Турском ропству није се могло очекивати много у школовању.Тек 1830.год., посебним хатишерифом, дозвољено је јавно подизање школа, цркава и штампарија. Управо у то време отворена је прва школа у Негришорима.
По узору на некадашњу школу у Заблаћу у којој је и сам учио, Јанко Молер Михаиловић је у својој кући и о свом трошку отворио прву школу. Први учитељ био је Јанићије Поповић, парох тијањски.Нема података ни спискова о броју ученика.Деца су у школи писала на таблицама од црних камених плоча, писаљкама (легиштер), направљеним од истог камена.Рад у школи почињао је хорским читањем молитве, а онда се прелазило на буквар и азбуку.
У Месној школи деца су добијала само почетна знања: познавање слова, читање из буквара и часловца, писање речи и бројева и основе из катихизиса. даље школовање настављали су у Чачку и другим местима.Месна школа је имала огроман значај у просвећивању и ширењу и ширењу навика за описмењавањем на просторима Драгачева, а посебно подручја данашње ОШ "Милан Благојевић"
Нема поузданих података до када је ова школа радила, највероватније до краја 1838/39.школске године, када је њен учитељ Јанићије Поповић умро.Тих година се и прота Јанко Молер нашао пред финансијским проблемима, па није могао издржавати школу. Међутим од школе се није одустајало.
Требало је да прође више од 30 година, па да грађани Негришора и околних села покрену акцију отварања школе по други пут.На општинском збору 15.јула 1873.године у Негришорима сељаци су донели одлуку да отворе школу.Истовремено су одлучили да за школску зграду откупе или узму под кирију кућу браће Протића из Раздоља ( а то је иста она кућа Јанка Молера ). Општина се обавезала да издржава школу.Стојан Новаковић, министар црквених и просветних дела донео је 13.августа 1873.год. одлуку о отварању школе у Негришорима. Уз сарадњу суседних села, општина је набавила потребан инвентар, окречила просторије и довела закупљену зграду у функцију школе, а за првог учитеља Министарство је поставило Јована Протића, који је до тада радио у Прилипцу.
У неподељеној школи радило се пре и поподне, изузев четвртка.Према сачуваном распореду настава је трајала од 8 до 12 пре подне и од 2 до 4 поподне.Од предмета су се изучавали : српски језик, рачун, наука хришћанска, познавање света и домовине, историја и земљопис, словенски језик и појење, телесно вежбање, чување здравља, а на посебним часовима краснопис и цртање.Окружни школски одбор 1885.год. затворио је школу у Негришорима.
Крајем 1932.год. донета је одлука да се у Марковици гради нова школска зграда, Негришорци су одбили сарадњу. Они су на посебном збору одлучили да за своју децу у свом месту граде школу.Изабрали су грађански одбор и за две године изградили школу. На почетку 1934/35.год. у нову школску зграду, са две учионице, ходником и канцеларијом, уселила су се 92 ученика, а у школске станове новопостављени учитељи: Надежда Лелићанин и Марко Милетић.Од тада се настава одвијала непрекидно.
Решењем Народног одбора Среза Драгачевског од 2.јула 1953.год., заједно са школом у Ртарима и Дучаловићима, Основна школа у Негришорима припојена је Осмогодишњој школи у Марковици.
У периоду од 2006-2009.год.захваљујући средствима школе и МЗ извршена је адаптација 2 учионице,ходника и наставничке просторије, препокривена је школа, урађени олуци и фасада.
Са жаљењем констатујемо да 1.септембра 2009.год. ИО у Негришорима престаје са радом јер немамо ниједног ученика уписаног за школску 2009/2010.годину.
Школа у Крстацу почела је са радом 1939. године. У једној учионици учила су сва четири разреда, а међу ученицима из Крстаца налазила су се и деца из Лисица. Настава је била целодневна. Школске 1939/40. године школу је похађао 21 првак ( осамнаест дечака и 3 девојчице), 12 другака (девет дечака и три девојчице), 8 трећака (пет дечака и три девојчице) и 7 четвртака ( сви дечаци), укупно њих 47 ( тридесет осам дечака и девет девојчица).
Број ученика у последњих неколико година се смањивао. У школи су била по два одељења, комбинација све до школске 2013/14. године када школа постаје неподељена. Од наредне школске године школа поново постаје комбинација по два одељења и то наредних пет година.
Од школске 2019/20. године, школа у Крстацу постаје неподељена. Ово издвојено одељење похађа шест ученика, један првак, два другака, два трећака и један четвртак. И наредне школске 2020/21. године у школи има шест ученика, један првак, један другак, два трећака и два четвртака. Учитељ у Крстацу је Душица Јаћимовић.
У издвојеном одељењу у Пухову 2001.године захваљујући Влади Немачке, хуманитарној организацији АСБ и Српском патриотском савезу уложено је око 70 хиљада марака у реконструкцију и адаптацију школе. Месна заједница је 2009. год. из самодоприноса издвојила средства за изградњу најнужнијих пратећих објеката : санитарних чворова и водовода, адаптација помоћних просторија , ограђено је школско двориште , адаптирана је сала за физичко васпитање , урађени су спортски терени , обновљена фасада школе.
Школа има две класичне учионице и трпезарију са кухињом.Од наставних средстава поседује : касетофон, металофон, рачунаљку, геометријска тела, слике за говорне вежбе рачунар, прикључак за АДСЛ.
Основна школа у Марковици почела је са радом 10. децембра 1893. године.За школске потребе оспособљена је једна учионица у бившој механи Глиша Гавриловића коју је откупила општинска управа. За првог учитеља министар просвете је поставио Љубомира Смиљанића.Први ученици који су се уписали долазили су из Тијања, Лисица, Лучана, Дучаловића и Марковице. Те године у Уписницу је унето 57 ученика од 1. до 4. разреда. Већ следеће године, због великог броја ђака, оспособљена је још једна учионица и примљен још један учитељ.
Нова зграда школе почела је да се гради 1933.године, а средства за изградњу прикупљена су углавном од приреза грађана.Поред њих изградњу су помогли: Банска управа, краљ Александар Карађорђевић, Министар просвете и Стеван Вучковић, некадашњи учитељ ове школе.
Поред зграде школе са четири учионице, планирано је да се изграде још два учитељска стана, трпезарија, канцеларија и соба за послужитеља.Тек 1947. године сви радови су окончани.
Доношењем Закона о обавезном осмогодишњем школовању 1950. године у Марковици је проглашена осмогодишња школа под именом“Реља Ковачевић“.
Број ученика је растао па су потребе за већим простором резултирале доградњом школске зграде у површини од 200м2 и две стамбене зграде за потребе просветних радника. Нагло смањење броја ученика у старијим разредима довело је у питање нормално извођење наставе, па су запослени на референдуму одржаном 29. априла 1987. године донели одлуку о интеграцији са О Ш „Милан Благојевић“ у Лучанима. Од 1988. године ова школа ради као издвојено одељење Основне школе „Милан Благојевић“ у Лучанима.
ЧЛАНОВИ ШКОЛСКОГ ОДБОРА
Редни број |
Име и презиме |
Стручна спрема/занимање |
1. |
Жељко Лазаревић |
Машинбравар |
2. |
Милева Јестровић |
Кувар |
3. |
Слађана Николић |
Основна школа |
4. |
Биљана Митровић |
КВ пекар |
5. |
Марина Кузмановић |
Основна школа |
6. |
Душица Нешовановић |
Хемијски техничар |
7. |
Рада Бешовић |
Основна школа |
8. |
Јелица Радуловић |
КВ хемичар |
9. |
Весна Илић |
Основна школа |
10. |
Радосија Јаћимовић |
Основна школа |
11. |
Стана Митровић |
Основна школа |
12. |
Миланка Томашевић |
Основна школа |
13. |
Милица Стојић |
Економски техничар |
14. |
Данијела Томић |
Кувар |
15. |
Мирка Стевановић |
Основна школа |
16. |
Горица Стевановић |
Основна школа |
17. |
Драгољуб Рајић |
Средња школа/трговац |
18. |
Иван Костић |
Кулинарски техничар |
19. |
Гордана Петровић | Трговац |
Редни бр. | Име и презиме | Стручна спрема и занимање | |
1. | Лидија Пантелић- Кртинић | ВСС Дипломирани правник | |
2. | Далиборка Јевремовић | ВШ Економиста | |
3. | Ана Тодоровић | Дипломирани економиста |
Редни бр. | Име и презиме | Стручна спрема и занимање |
1. | Сузана Цветковић | ВСС Дипломирани психолог |
2. | Ивана Васиљевић | ВСС Дипломирани педагог |
3. | Гордана Драшковић | ВСС Професор српског језика и књиж. |
1. |
Љиљана Божанић |
Наставник разредне наставе |
2. |
Станојка Јаћимовић |
Наставник разредне наставе |
3. |
Сузана Јоковић |
Наставник разредне наставе |
4. |
Милостива Новаковић |
Наставник разредне наставе |
5. |
Снежана Шолајић |
Наставник разредне наставе |
6. |
Дринка Вујичић |
Наставник разредне наставе |
7. |
Рада Панић |
Наставник разредне наставе |
8. |
Славица Василић |
Наставник разредне наставе |
9. |
Војинка Радисављевић |
Наставник разредне наставе |
10. |
Душица Јаћимовић |
Наставник разредне наставе |
11. |
Ана Топаловић |
Наставник разредне наставе |
12. |
Невена Лончаревић |
Наставник разредне наставе |
13. |
Сања Јовановић |
Наставник разредне наставе |
14. |
Данијела Радовановић |
Наставник разредне наставе |
15. |
Биљана Јањић |
Наставник разредне наставе |
16. |
Јелена Карић |
Наставник разредне наставе |
17. |
Марина Радичевић |
Наставник разредне наставе |
18. |
Дијана Новаковић |
Наставник разредне наставе |