Школа без насиља

Школа без насиља

  • Објављено у О школи
  • Прочитано 411 пута

Љубица Бељански-Ристић

ИГРОМ ПРОТИВ НАСИЉА:
ЗАШТО ДРАМА
Ни једна друга уметност као позориште, најснажније од свих уметности, не открива тако снажно човека у процесу деловања. Драма приказује човекову способност да делује, успоставља ситуације (збивања која су важна многима, већини, можда свима) и показуие могуће начине понашања у тим ситуацијама. Позориште је једини форум где се такви процеси могу јавно расправити, показати се критички, јавно се конфронтирати с истином многих, већине, свих...

Понашање човека није исто у реалним животним ситуацијама или драмском представљању тих ситуација. Али, и у реалности, као и у драми, поред деловања, постоји значајан заједнички именитељ: емоције. Може се рећи да драма ствара оптималне услове за пружање емоционалне подршке, јер има развијене облике активности за прихватание других, за отвореност према емоционалним стањима и искуствима других, за емоционалну топлину и емпатијско разумевање других. Драма, осим тога што помаже младом човеку да дође у контакт с осећањима и да реагује на иичну кризу, води ка избору који значи очување смисла живота. Драма је прави начин за откривање и подржавање сваког зрнца изазова које је могуће наћи у свакој, па и најтежој животној ситуацији.
Насиље у свакодневном животу ствара неравнотежу, а неравнотежа подупире насиље. Успостављање равнотеже и превладавање насиља може се постићи свесним променама у деловању, у понашању. Како бити свестан онога што треба променити, како то учинити, како наћи снагу за промену и како ту снагу усмерити ка себи?! Драма нуди учење кроз искуство и читав низ осмишљених активности ко|е откривају моћ деловања ликова у разноврсним односима и ситуацијама. Драма иде испред стеченог искуства.
С тим у вези, драма на специфићан начин код младих може да покрене промене у процесима процене у односу на актуелну ситуацију, себе и својих могућности и расположивих механизама превладавања. Драма нуди специфично разјашњење, осветљавање и разумевање ситуације, затим препознавање извора претњи, али и извора превладавања. Омогућава јачање самопоуздања и самопоштовања, ослобађање од зависности и осећања беспомоћности, омогућава извлачење сопствених снага и проналажење начина да се сам себи помогне. Омогућава сагледавање нових и алтернативних решења, окретање тока догађаја себи у корист и тражење излаза из потескоћа коије су предочене, покретање наде и оптимизма као мотивационе силе и извора снаге за превладавање. Осим тога, за младе Ијуде суочене с насиљем, добро је открити да је насиље једна од најстаријих и најважнијих тема позоришта.
Кроз многа своја дела драмска уметност и позориште разоткривали су насиље као инструмент моћи коју насилници, ипак, имају само привремено и оне који су насииници позонште је упозоравало да размишља|у о својим лимитима. Истине, које су ти комади открили у темељним односима и системима насиља које приказују, важе и данас. Опште вредности такође. Оно што се мења су владајући системи и текуће вредности времена и простора. Позориште омогућава пролазном догађају да се приказивањем учини трајним као приказ света. Не због вечности коју приказује, него због горуће садашњости, због скривене позадине и живог откривања односа оних који врше насиље и оних над којима се врши насиље са пуном напетошћу које ти односи привлачења и супротстављања стварају данас, некад, и сутра...

Шта је форум позориште?

Метода позоришта потлачених се до сада користи у стотињак земаља света. Користи се у разним срединама где врло подстицајно делује на људе у сучељавању с актуелним проблемима и могућношћу деловања кроз позориште. Овај модел позоришта замислио је и развио истакнути бразилски редитељ и културни активиста Аугусто Боал. Најчешћа техника позоришта потлачених је форум позориште. Форум позориште је окупљање у којем учествују и глумци и гледаоци. Гледаоци тада нису пасивна бића, већ су позвани да замене протагонисте како би пронашли решења или алтернативе за потлачени лик на сцени. Након што се људи кроз ову позоришну технику покушају поиграти са разним решењима, могуће је да ће им то бити подстицај за деловање у стварном животу када се суоче са истим проблемом који су имали у позоришној форум-сцени. Стога је ова метода врло популарна у свету и користи се у школама, те у срединама са специфичним групацијама нпр. зависницима, злостављаним женама, затвореницима, синдикатима, са децом са потешкоћама у школи и многим другим.

Наша школа у пројекту Школа без насиља

ОШ “Милан Благојевић” је једна од првих школа које су ушле у пројекат Моја школа - школа без насиља. Један од делова овог пројекта који функционише већ три године је форум театар, где ученици сами праве мини представе, сами пишу сценарио у циљу да укажу на неко насиље у школи, било физичко, било психичко које је прикривеније и далеко опасније са далекосежним последицама и натерају околину да делује да се насиље спречи, а не само да се пасивно посматра и не чини ништа. У времену кад се дешава да се ученици туку, а остали около навијају или, што је још страшније, снимају читав догађај, важно је да се нон-стоп понавља да то мора да престане, да је време да се њихова свест промени у смислу да неко реагује и да то спречи.