Пети дан мобилности 29.11.2019.

Након ручка у школској кухињи, враћамо се у мултимедијалну учионицу, где je  Д. Зекавичић објаснио учесницима следеће кораке у коришћењу eTwinning платформе, како да ученици промене аватар и да додају нове материјале. Пошто је у току гласање за лого пројекта, сви предлози су стављени на Tricider, па су ученици тамо отишли и гласали за лого који им се највише свидео. Партнерима из Пољске је ово објашњено јуче, јер су јутрос рано требали да крену за Београд.

Следи стављање порука и предмета у кутију коју смо направили – Time capsule, а коју ћемо отворити након 2 године, када се пројекат заврши.

Д. Зекавичић је онда свима објаснио како да додају фотографије за заједнички постер у апликацију Падлет, а то је ишло лако јер су наставнице из Турске и Шпаније већ то радиле, тако да смо успешно започели креирање заједничког албума. Испод сваке сличице је требао да се напише и коментар на енглеском језику.

Попричали смо и о наредним корацима у пројекту и дошли до следећих закључака:

1. Када стигну кући, завршићемо одабир лога и постера.
2. Договорили смо да мобилност за Турску буде у трећој седмици маја од 17.5. до 23.5.2020.
3. С. Морено ће креирати заједничку групу на Фејсбуку и послати примерке уговора међу школама.
4. Направиће се уговори који морају да потпишу директори, у којима ће се прецизирати ко шта ради, шта је чија обавеза и шта се дешава ако све не иде по плану – ризици.
5. Школа у Турској је направила Ерасмус corner, то је задатак и за остале школе, да поставе на видљиво место обавештења о пројекту са цртежима и фотографијама.
6. Када се направи сајт, објавиже се део о мобилности на енглеском језику, заједно са фотографијама и видеом
7. На eTwinning платформи ће се организовати материјали у посебне фолдере.
8. За Турску је планиран Кахоот квиз, координатори ће осмислити питања пре одласка у Турску, а тамо ће се на лицу места радити.

Увече у 20.00 за ђаке је организована игранка,  осим наших, пуштане су турске и шпанске песме. Наставници су се за то време дружили уз вечеру.  За ученике из Шпаније и Турске је вече било посебно емотивно, јер су се приликом растанка сви расплакали, и тако на још један начин показали да су провели 7 незаборавних дана у Србији, упозајући нашу културу и традицију на прави начин. Сви су отишли задовољни и захвалили су нам се на срдачности и гостопримству.