Дан школе 2022. ^{Истакнут}

Свој образовно – васпитни рад наша школа темељи на правим вредностима, негујући и спајајући савремени и традиционални тип едукације. Приредбу поводом Дана школе, као и протеклих година, посветили смо истакнутој личности српске књижевности. Свој јубилеј прославили смо сећањем на значајног великана – Душана Радовића, а поводом стогодишњице од његовог рођења.

У приредби су учествовали ученици млађих и старијих разреда, који су чланови рецитаторске, драмске и музичке секције, односно хора. Кроз корелацију међу наставним предметима попут српског језика и књижевности, музичке и ликовне културе, програм посвећен Радовићу осветлио је део његовог живота и стваралаштва. Ученици  су, при припреми програма за приредбу, обогатили и надоградили своје знање о животу и раду поменутог књижевника. Кроз посебан облик васпитно-образовног рада у виду ваннаставних активности ђацима је омогућено да развијају своје способности и  креативност, а управо је рад у секцијама из културне и јавне делатности показао да ученици различитог узраста могу да обраде исте теме подједнако добро и предано. Том приликом ученици су рецитовали стихове његових најпознатијих песама, а многобројни посетиоци приредбе могли су чути стихове песмама „Освајање среће“, „Шта је на крају“, „Татин музичар“, „Мали живот“  и „Плави жакет“.  Ученици старијих разреда, који су чланови драмске секције  извели су драмско дело „Дечја посла“ које је настало на основу његових књижевних текстова, а чланови рецитаторске секције млађих разреда и  драматизацију песме „Замислите, децо“. Музичке нумере „Здравица“ и „Нек нас сете ове слике“, настале по тексту Душана Радовића, извели су чланови хора млађих и старијих разреда. Афоризме, који су ванвременског карактера, говорили су ученици старијих разреда.

Верујемо да је наша приредба била својеврсни јавни час који је приказан нашим суграђанима.

Аутор овогодишње приредбе била је Тања Стевановић, наставница српског језика и књижевности. Сарадници у реализацији програма били су Ненад Василић, наставник музичке културе, учитељице Милостива Новаковић и Станојка Јаћимовић, као и Сретен Стевановић, наставник техничког и информатичког образовања.

Важне појаве, док трају и постоје, често изгледају сасвим обично. Постоје као ваздух и вода, као предели међу којима смо угледали свет. Тек кад нестану, закључимо колико су биле значајне за наш живот. Радовића одавно више нема, а ми осећамо, јаче него икад, улогу коју је играо у развоју поезије за децу, као и у борби за одржавање наше културне и грађанске самосвести, у борби за осмишљавање живота, за освајање његовог достојанства и части.

Неко из детињства понесе само успомене, а неко сачува у очима, ушима, у срцу још мало оне радозналости и немира, па уме да се игра и радује малим стварима.

Тако је мало љубави међу људима. Ко уме да воли, не би требало ништа друго да ради.

Пре него што кренете да тражите срећу, проверите – можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.

                                                                                                                                                                                                                                   Душан Радовић