Kонференцијa “Schools go green and digital” у Бону од 3.5 - 5.5.2023. ^{Истакнут}

Првог дана, након смештаја и регистрације, обишли смо музеј технике у Бону. Водич нас је провео кроз најновија технолошка достигнућа вештачке интелигенције. Прво су посетиоци на табли са фотографијама покушали и углавном успели да погоде где се све користи вештачка интелигенција.

Затим смо видели приказ како то данас функционише, као учење код човека, односно кроз стварање више веза, и што више научимо ВИ она ће боље препознавати ствари. Дошли смо до камере где је стављан предмет, нпр. фигурица коња и на основу убачених слика те животиње ВИ је препознавала да је то коњ. Међутим, дешавале су се и грешке кад је због туфни коња, резултат био да је то пас, што више слика одређеног појма, то је резултат био бољи. Кад сам тестирао прстен на руци, ВИ је препознала да је то прстен. Затим је колега тестирао наочари које су виђену слику трансформисале у облике одређеног сликара. Била је ту и паметна табла на којој је требало што брже нешто нацртати, и у зависности од облика, софтвер би препознавао предмет. Тестирали смо и софтвер где камера сними лице испред ње, а затим прати мимику и покрет, али са друга два лица која су убачена. На крају су укључили робота налик псу, који је умео да се попне и спусти низ степенице, да устукне пред неким и да се изврне на леђа.

Другог дана, у четвртак 4.5.2023. обратио нам се Др Томас Спиелкамп, директор националне агенције за Еразмус плус из Немачке, а затим Катарина Хол, заменик генералног секретара за образовање и културу. Након тога, говорио је Мајкл Тојтш испред Европске Комисије за образовање, младе, спорт и културу. Сви су се осврнули на значај одрживог развоја и нових технологија у образовању.

Након тога са предавањем званим Empowering Generation Alpha, започела је укључењем уживо Стефани Веснер, консултатнт за учење окренуто будућности која је дала практичне примере како уз помоћ продужене реалности и игара типа Мајнкрафт деца могу да уче кроз сарадњу, комуникацију развијајући креативност и критичко мишљење.

После паузе за кафу предавања о пројектима добре праксе су држали професори из Финске (Др Евелина Асикаинен и Др Сана Рухалахти), Француске (Др Барбара Шмит) и Немачке (Франциска Лудгер и Мишел Тенг-Реитберг).

Изложба пројектних радова и примера добрих пракси се могла видети у позадини конференцијске сале, тако да су заинтересовани могли да приђу и постављају питања носиоцима пројекта и тако сазнају више о пројектима који су их занимали.

Имао сам прилику да присуствујем двема презентацијама у оквиру примера добре праксе и да чујем из прве руке како су се колеге носиле са пројектним задацима. Први пројекат је био A bike into the future, где су учесници, да би смањили емисију издувних гасова, возили бицикле до школе партнера. У томе им је наравно помогла и полиција, пошто су деца возила по путу прелазећи границу. С обзиром на то да деца живе у руралној области где им је превозно средство аутомобил, овим пројектом је пажња скренута на одрживо превозно среддство које не загађује околину, а то је бицикл. Други пројекат се звао Eco-Herit@ge Matters и имао је за циљ да подигне свест о локалном и европском еко и културном наслеђу усмеравањем пажње ученика на додатну вредност природе и потребу да се она заштити и поштује. Ученици су сами шили вреће у којима су скупљали отпатке око својих школа и у својим местима.

Након паузе имали смо сат времена да тражимо будуће партнере. Осмислио сам пројекат о екологији и одрживом развоју где би деца дизајнирала канте различитих боја и лица за рециклажу различитих врста отпада. Такође би скупљала средства за јавни бицикл и утицала на родитеље да барем једном недељно иду на посао бициклом. За мој пројекат су били заинтересовани наставници из Немачке, Финске, Чешке, Грчке и Литваније. Разменили смо контакте, тако да смо спремни за следећи Еразмус плус пројекат који ће, сви се надамо, бити финансиран.

Од 5 до 6 поподне смо имали прилике да слушамо о Еразмус плус могућностима за финансирање које је презентовала Сабин Лиој испред националне агенције за Еразмус плус из Немачке, као и презентацију Др Ен Ларедј Кемпбел у вези са приступом дигиталне сарадње на eTwinning  порталу.

Домаћини су нам приредили крстарење Рајном на броду Принцеза Рајне, где смо уз вечеру уживали у погледу на реку, обале и смену старог и новог стила кућа поред обала.

Сутрадан, 5. маја смо имали презентацију Проф. Ричарда Пауерса о шансама на eTwinning платформи за будуће наставнике као и предавање Џулиан фон Реперт Бизмарк о томе како да користимо различите ресурсе на интернету да би разликовали лажне вести од правих.

Након тога, у одвојеним сесијама, био сам на два предавања у вези са примерима добре праксе. Прво предавање се односило на стварање европског конзорцијума где су се умрежиле високошколске установе као и пар средњих школа да би створили базу за обучавање наставника онлајн и кроз мобилности, са темом заштите животне средине и дигитализације према одрживој будућности. Наставници из Србије се могу придружити онлајн радионицама, али не могу још увек ићи на мобилности.

Друго предавање је било за пројекат средње стручне школе за обуку посаде на броду уз помоћ опреме и софтвера за обуку на даљину. Ученик би могао да, уз помоћ справе која му испред очију очитава холограмске слике са упутствима и слушајући наставника, решава проблем и учествује у учењу на даљину кроз линеарне кораке и решавање проблема. Овај софтвер би могао да омогући помоћ на удаљеним дестинацијама, односно могао би се решити проблем, ако није сувише озбиљан, уз помоћ техничара који би из даљине давао инструкције.

Након тога имали смо још сат времена за потенцијално налажење пројектних партнера у паралелним групама. Конференција се успешно завршила у 2 после подне. Имали смо мало времена , пре повратка да прошетамо центром Бона и посетимо родну кућу-музеј Лудвига ван Бетовена.

©PAD/Marcus Gloger (a whole group photo)