пет 22 12 23

УГЛЕДНА АКТИВНОСТ „ЗВОНА СЛОБОДЕ“ ^{Истакнут}

Објављено у Новости
Прочитано 571 пута
Галерија слика

Обележавање 130 година од Горачићке буне и осврт на роман „Корени“ Добрице Ћосића представља синтезу угледне активности „Звона слободе“.

У овој 2023. години сећамо се бурне историје нашег краја и одајемо почаст храбрим људима, нашим Драгачевцима, који су трагично страдали у Горачићкој буни.

Ученици осмог разреда матичне школе и ученици Средње школе „Драгачево“ Гуча реализовали су угледну активност са наставницама Мирјаном Керн и Тањом Стевановић. Тиме је улога ученика у пројектној настави била фокусирана на покретање иницијативе за рад. Тема, циљеви и задаци били су усклађени са ученичким интересовањима и способностима. Активности ученика подразумевају план и праћење свих етапа рада, решавање уочених проблема, учешће у самооцењивању и вредновању резултата.

У пројекту смо покушали да укажемо на могућности усмеравања ученичке пажње на значај обележавања важних датума, посебно из локалне историје. Одабрана тема захтева примену корелацијско-интеграцијског система наставе, корелацију са различитим друштвеним наукама, чиме се интегрисани комплекс још више усложњава. Захваљујући корелацији предмета Српски језик и књижевност и Историја, у старијим разредима континуирано се проширују ученичка знања о најзначајнијим садржајима која ће се, као комплексна и вишеструко повезана, понети у живот.

Учесници у реализацији активности и присутни чланови одељењских заједница, као и чланови колектива упознали су се са историјским чињеницама и књижевним инспирацијама у вези са локалним револуцијама, које су прославиле претке нашег слободарског краја.

Пред крај XIX века у Драгачеву је формирана јака радикална странка. Било је то време најбурније историје када се жестоко борило проти в бирократије. То је била борба између централне и локалне власти, између локалне самоуправе и среских и окружних начелника. Борили су се Драгачевци против апсолутизма династије Обреновић, који су подржавали властољубиви припадници Либералне и Напредне странке. На власти се налазио краљ Александар Обреновић.

Деведесетих година XIX века народ Драгачева је бивао све жустрији, а среске пресуде све бројније. У таквом политичком метежу либерали насилно смењују и затварају радикалске председнике и кметове, које је народ изабрао на изборима, а на њихова места постављају своје, неизабране људе.

Храбри Драгачевци су одбили да предају печат и кључеве среском начелнику, желећи да сачувају изборну вољу и своје изабране представнике. Око триста наоружаних сељака, 20. фебруара 1893. године, заузели су општинску судницу и одбили да се предају. Власт је наредила интервенцију војске па је дошло до крвавог обрачуна. Необично је да државна власт постаје рушилац законитости и реда, а ангажовање војске је наредила либерална власт која се заклињала у „слободоумље“. У тој неправедној борби погинуло је осамнаест недужних сељака, а рањене су двадесет три особе из села Горачићи, Живица и Губереваци.

Један од најистакнутијих представника Радикалне странке у Драгачеву, био је Ранко Тајсић. Он је био противник апсолутизма Обреновића, бранитељ грађанских слобода, противник одузимања права законито изабраним општинским управама у драгачевским селима. Био је народни трибун и народни посланик, родом из Пухова. Политички противници су га сматрали инспиратором Горачићке буне.

Горачићка буна је, по мишљењу неких историчара, била описана и у роману Добрице Ћосића, "Корени".

У широј тематској основи овог дела садржана је, у реалистичкој књижевности често обрађивана појава раслојавања српског села. Међутим, непосредна инспирација, нека врста мотивског извора, за фабуларно језгро романа – преровску буну, послужила је Ћосићу драгачевска буна против апсолутизма Обреновића…Буна у Прерову из овог романа веома живо је приказана па је вероватно да је писац долазио у Горачиће како би добио јаснију слику о томе шта се тамо догађало на измаку прошлог века. А лик Аћима Катића је рађен на основу лика и дела Ранка Тајсића.

"Корени" су формално компоновани као четири главе са прологом и епилогом као оквиром. Фабуларни факат у прологу је долазак старог Николе у дом преровског богаташа Аћима Катића, а у епилогу је његов одлазак. Али, временски лук, који је утемељен у роману "Корени" износи скоро читав век.

Аћим Катић представља великог говорника и борца за слободу права, баш као што је радио и Ранко Тајсић. Побуњеник против владе, зарад политике руши односе са сином.

Проблем укорењивања почива на култу мушког и страху од гашења породичног имена. „Од мене почиње живот наше лозе, ја сам корен и стабло“. Сви јунаци поседују свест о томе да човек постоји кроз породично стабло и зато је главно осећање у јунацима страх, и то управо због могућности непродужавања корена.

"Корени" су роман о селу у току свих сто година деветнаестог века. У роману су веома видне три епохе, три менталитета, три типа људи.

На крају је епоха новог духа „који угрожава архетипске матрице митског мишљења“ па, можда, зато још и данас ти нови ветрови никако да победе митове српске ветрометине.

На месту старе суднице, где се одиграла побуна, 1968. године отворен је меморијални музеј Горачићке буне. У близини се налази и споменик страдалима.

А на заједничком споменику страдалима пише: "Путниче, иди широм наше мале Србије и реци сваком нашем брату Србину да смо ми, свих нас осамнаест, овде изгинули бранећи наша и њихова права!"

„Слава вама, вечна слава,

Дични борци Горачанци,

За слободу и за права

Бористе се ко јунаци.

Дела ваша славићемо,

Јер крв ваша нас спасава,

И заслуге памтићемо.

Слава вама, вечна слава.“

Реализатори активности:

Мирјана Керн, наставница историје

Тања Стевановић, наставница српског језика и књижевности

Последњи пут измењенопетак, 22 децембар 2023 23:06